U fokusu - Srbija

Narodna banka stabilizovala dinar

Kurs dinara već mesecima je stabilan, a ovih dana domaća valuta i dodatno jača, pa tako „preti” da se spusti i ispod 112 dinara za jedan evro. Za većinu naših građana, ukoliko izuzmemo izvoznike, to je svakako veoma dobra vest.

S obzirom na to da smo više navikli na turbulentnost dinara, a neretko poslednjih godina i pad vrednosti uoči novogodišnjih praznika postavlja se pitanje do kada možemo da računamo s ovim „blagostanjem”.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da je stabilnost dinara posledica mera Narodne banke Srbije.

– Centralna banka je poslednjih meseci nekoliko puta podizala referentnu kamatnu stopu, promenila je i strukturu obaveznih rezervi, a efekte još pokazuju i subvencionisani krediti, jer su po tom osnovu banke plasirale dinarski ekvivalent od 600 miliona evra. Tu je i efekat psiholoških očekivanja, a ona su sada na strani stabilnosti dinara – smatra Nikolić.

Po njemu, NBS ne bi smela da dozvoli dalje jačanje dinara, jer bi tako ugrozila konkurentnost privrede. Zato očekuje da narednih dana NBS reaguje u obrnutom smeru od onoga što je činila prošle godine, a to je da kupuje evre na međubankarskom tržištu.

Podsećanja radi, centralna banka je lane, radi spasavanja dinara prodala 1,348 milijardi evra, a samo jednom je intervenisala u obrnutom smeru i to 15. oktobra kada je kupila pet miliona evra.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić podseća da je kurs domaće valute stabilan već mesecima i prognozira da će takav ostati i u prvoj polovini godine. Po njemu uzroci pomenute stabilnosti su restriktivna monetarna politika NBS i to što je država obezbedila sredstva za sopstveno finansiranje u inostranstvu.

– Samim tim što je država zadovoljila svoje potrebe za devizama smanjila je i tražnju za njima na domaćem tržištu – kaže Nikolić.

On smatra da trenutna realna efektivna vrednost dinara, mereno međugodišnje, pokazuje da vrednost dinara stagnira što znači da nije došlo do gubitka cenovne konkurentnosti, pa shodno tome nema ni razloga za intervencije NBS kako bi smanjila vrednost dinara.

Za Dragovana Milićevića, razloge za ovu mirnoću na deviznom tržištu pre treba tražiti u tome što je januar tradicionalno, zbog praznika, mesec sa najnižom privrednom aktivnošću. Nema plaćanja koja bi povukla tražnju za devizama, nema velikog prometa na berzi.

– To što je ranijih godina uoči Nove godine padala vrednost dinara bilo je odraz špekulativnih radnji banka koje su kurs tako povećavale radi otplate kredita. NBS je sada to uspela da spreči – kaže Milićević.

Iako u Narodnoj banci u svakoj prilici ističu da oni nisu zaduženi za kurs, već za stabilnost cena, čini se da su svojim merama ipak više efekta postigli baš na polju kursa dinara. Otuda ne moraju ni da strahuju da će im se rast kursa preliti i na cene. Jer, iako je lane NBS ciljala inflaciju od maksimalnih šest odsto, činjenica je da je, prema poslednjim podacima za novembar dostigla 11,9 odsto.